40. sednica Skupštine AP Vojvodine

Poslanici Skupštine APV usvojili odluke o donošenju :

1. Prostornog plana područja posebne namene ”INFRASTRUKTURNOG KORIDORA NAFTOVODA OD SABIRNO OTPREMNE STANICE TURIJA SEVER DO RAFINERIJE NAFTE NOVI SAD, SA ELEMENTIMA DETALJNE REGULACIJE”

2. Prostorni plan područja posebne namene ”KULTURNOG PREDELA BAČ”

3 .Prostorni plan područja posebne namene ”MULTIFUNKCIONALNOG EKOLOŠKOG KORIDORA TISE”

Poslanici Skupštine APV usvojili odluke o izradi:

1.Prostornog plana područja posebne namene: ”SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE SREMA”

2.Prostornog plana područja posebne namene ”SISTEMA ZA VODOSNABDEVANJE ISTOČNOG SREMA”

3. Prostornog plana područja posebne namene: ”ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH DOBARA OKANJ BARA I RUSANDA”

Dr Slobodan Puzović obrazložio predloge seta odluka o izradi prostornih planova posebne namene na području AP Vojvodine

Pokrajinski sekretar za urbanizam graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović na sednici Pokrajinske skupštine obrazložio je predloge seta odluka o izradi prostornih planova posebne namene na području AP Vojvodine.



Reč je o prostornim planovima: područja posebne namene infrastrukturnog koridora naftovoda od sabirno otpremne stanice Turija sever do Rafinerije nafte Novi Sad, sa elementima detaljne regulacije; potom područja posebne namene Kulturnog predela Bač, i područja posebne namene multifunkcionalnog ekološkog koridora Tisa, potom.

Predloge odluka obrazložio je pokrajinski sekretar za urbanizam graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović, koji je istakao da je planski osnov za donošenje ovih odluka sadržan u Prostornom planu Republike Srbije i u Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine.



„Svrha donošenja Prostornog plana infrastrukturnog koridora naftovoda od sabirno-otpremne stanice Turija sever do Rafinerije nafte Novi Sad, jeste unapređenje stanja životne sredine, poboljšanje transporta nafte, kao i bezbednost građana na putevima“, rekao je sekretar Puzović. On je dodao da je do sada ono što je proizvedeno u sabirno-otpremnoj stanici Turija sever, transportovano cisternama do Rafinerije nafte Novi Sad. Realizacijom ovog planskog dokumenta, transport će se vršiti podzemno na dužini od 36 kilometara, na području tri lokalne samouprave.

Prostorni plan područja posebne namene Kulturnog predela Bač obuhvata teritorije opština Bač, Bačka Palanka i Odžaci. Prema rečima dr Slobodana Puzovića, predeo tvrđave Bač sa širom okolinom oko Mostonge, već je stavljen na Listu svetske baštine Uneska, kao „Drevni Bač sa okruženjem“.

„Naš planski dokument praktično je osnov za završetak te procedure, odnosno da celo to područje dobije kategoriju svetske kulturne baštine sa elementima očuvane životne sredine“, rekao je Puzović. Dodao je da će se time obezbediti da se ta jedinstvena prirodna i kulturna baština sačuva, unapredi i održivo koristi, ali i da se privuku sredstva iz međunarodnih fondova namenjena očuvanju prirodne i kulturne baštine.

Prostorni plan posebne namene multifunkcionalnog ekološkog koridora Tisa obuhvata prostor 12 lokalnih samouprava u Potisju. Cilj ovog dokumenta je da se obezbedi očuvanje i unapređenje stanja životne sredine u 12 lokalnih samouprava koje „naležu“ na reku Tisu, i njihov usklađen i održiv razvoj, te da se poboljša funkcija ekološkog i privrednog koridora.



Članovi Pokrajinske skupštine doneli su i Odluku o zaštiti predela izuzetnih odlika „Karaš-Nera. Reč je o predelu površine od 1.541 hektara, koji se nalazi u u jugoistočnom Banatu, u opštini Bela Crkva, i naslanja se na granicu Rumunije. Zaštićeni predeo obuhvata reke Neru i Karaš, kao i područje Malog peska, koje se nalazi između tih dveju reka.

„Ovo područje već ima svetski značaj. Uključeno je u međunarodne ekološke mreže i vrednovano je kroz Ramsarsku konvenciju“, rekao je Puzović i dodao proglašenje ovog područja za zaštićeni predeo ima značaj na nacionalnom nivou, jer se time se povećava površina pod zaštićenim područjima u Srbiji. On je dodao da je jedan od preduslova prijema Srbije u Evropsku uniju da ima najmanje 12 odsto površina pod zaštitom prirode, te da ih Srbija trenutno ima šest odsto.

Obrazlažući predloge još tri pokrajinske skupštinske odluke koje se odnose na izradu Prostornog plana područja posebne namene sistema za navodnjavanje Srema, Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“ i Prostornog plana područja posebne namene zaštićenih prirodnih dobara „Okanj bara“ i „Rusanda“, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine dr Slobodan Puzović je ponovio da je planski osnov za izradu i ovih planova u Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine.



„Ovim odlukama i radom na njihovoj realizaciji opet doprinosimo realizaciji regionalnog prostornog plana na terenu, u praksi, da ne bude samo mrtvo slovo na papiru, već nešto od čega zavisi održivi razvoj Vojvodine“ , rekao je dr Puzović i dodao da će to biti nova prilika za JP Zavod za urbanizam Vojvodine i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode da pokažu svoje znanje i umeće.

Pokrajinski sekretar je naglasio da je sastavi deo ove dokumentacije i izrada strateške procene uticaja ovih planova na životnu sredinu, čime se aktivira mehanizam da budu potencijal za razvoj lokalnih samouprava, ali da ne ugrožavaju životnu sredinu, odnosno da budu održivi.

Izrada prostornog plana posebne namene sistema za navodnjavanje Srema je, prema rečima dr Puzovića, grandiozan projekat, kojim se obezbeđuje planski osnov da se to što je zamišljeno – i realizuje u praksi. Obuhvaćeno je čak osam lokalnih samouprava: Inđija, Irig, Stara Pazova,Pećinci, Ruma, Šid, teritorija grada Sremska Mitrovica i Neštin i Vizić iz opštine Bačka Palanka. Obuhvaćena je teritorija čija je površina 3.528 kvadratnih kilometara.

Drugi planski dokument čija se izrada predlaže, predstavljaće plansku osnovu za izgradnju i funkcionisanje regionalnog sistema za vodosnabdevanje istočnog Srema. Ovaj plan je osnov za trajno rešavanje zdravom pitkom vodom stanovnike u pet lokalnih samouprava: Inđija, Irig, Stara Pazova, Pećinci i Ruma. Obuhvaćena je teritorija u površini od 1.937 kvadratnih kilometara.



Na kraju izlaganja, dr Slobodan Puzović je obrazložio da se radi jedan planski dokument za zaštićena prirodna dobra „Okanj baru“ i „Rusandu“ (na teritoriji dve lokalne samouprave: Zrenjanina i Novog Bečeja u površini od 436,18 kvadratnih kilometara) zato što se naslanjaju jedan na drugog, nalaze se u banatskom delu Potisja i zato što su to karakteristični predeli slatina i pašnjaka, sa elementima izuzetno vrednih prirodnih vrednosti, jedinstvenim biodiverzitetom, kao i izuzetnim običajima, tradicijom i kulturom lokalnog stanovništva. Prema Puzovićevim rečima, ovu jedinstvenost područja u evropskim razmerama, što je već verifikovano kroz međunarodni status tih lokaliteta, treba da objedinimo i da kroz prostorni plan trasiramo u budućnosti zaštitu, unapređenje gde je moguće, i pre svega – održivi razvoj lokalnih zajednica.

„Ovakva očuvana područja, sa ovakvim prostornim planovima, imaće veliku šansu u narednom periodu da dođu do pretpristupnih fondova EU“, rekao je Puzović.

---

Back to previous page