Нови Сад, 08. април 2015.

40. седница Скупштине АП Војводине

Посланици Скупштине АПВ усвојили одлуке о доношењу :

1. Просторног плана подручја посебне намене ”ИНФРАСТРУКТУРНОГ КОРИДОРА НАФТОВОДА ОД САБИРНО ОТПРЕМНЕ СТАНИЦЕ ТУРИЈА СЕВЕР ДО РАФИНЕРИЈЕ НАФТЕ НОВИ САД, СА ЕЛЕМЕНТИМА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ”

2. Просторни план подручја посебне намене ”КУЛТУРНОГ ПРЕДЕЛА БАЧ”

3 .Просторни план подручја посебне намене ”МУЛТИФУНКЦИОНАЛНОГ ЕКОЛОШКОГ КОРИДОРА ТИСЕ”

Посланици Скупштине АПВ усвојили одлуке о изради:

1.Просторног плана подручја посебне намене: ”СИСТЕМА ЗА НАВОДЊАВАЊЕ СРЕМА”

2.Просторног плана подручја посебне намене ”СИСТЕМА ЗА ВОДОСНАБДЕВАЊЕ ИСТОЧНОГ СРЕМА”

3. Просторног плана подручја посебне намене: ”ЗАШТИЋЕНИХ ПРИРОДНИХ ДОБАРА ОКАЊ БАРА И РУСАНДА”

Др Слободан Пузовић образложио предлоге сета одлука о изради просторних планова посебне намене на подручју АП Војводине

Покрајински секретар за урбанизам градитељство и заштиту животне средине др Слободан Пузовић на седници Покрајинске скупштине образложио је предлоге сета одлука о изради просторних планова посебне намене на подручју АП Војводине.



Реч је о просторним плановима: подручја посебне намене инфраструктурног коридора нафтовода од сабирно отпремне станице Турија север до Рафинерије нафте Нови Сад, са елементима детаљне регулације; потом подручја посебне намене Културног предела Бач, и подручја посебне намене мултифункционалног еколошког коридора Тиса, потом.

Предлоге одлука образложио је покрајински секретар за урбанизам градитељство и заштиту животне средине др Слободан Пузовић, који је истакао да је плански основ за доношење ових одлука садржан у Просторном плану Републике Србије и у Регионалном просторном плану АП Војводине.



„Сврха доношења Просторног плана инфраструктурног коридора нафтовода од сабирно-отпремне станице Турија север до Рафинерије нафте Нови Сад, јесте унапређење стања животне средине, побољшање транспорта нафте, као и безбедност грађана на путевима“, рекао је секретар Пузовић. Он је додао да је до сада оно што је произведено у сабирно-отпремној станици Турија север, транспортовано цистернама до Рафинерије нафте Нови Сад. Реализацијом овог планског документа, транспорт ће се вршити подземно на дужини од 36 километара, на подручју три локалне самоуправе.

Просторни план подручја посебне намене Културног предела Бач обухвата територије општина Бач, Бачка Паланка и Оџаци. Према речима др Слободана Пузовића, предео тврђаве Бач са широм околином око Мостонге, већ је стављен на Листу светске баштине Унеска, као „Древни Бач са окружењем“.

„Наш плански документ практично је основ за завршетак те процедуре, односно да цело то подручје добије категорију светске културне баштине са елементима очуване животне средине“, рекао је Пузовић. Додао је да ће се тиме обезбедити да се та јединствена природна и културна баштина сачува, унапреди и одрживо користи, али и да се привуку средства из међународних фондова намењена очувању природне и културне баштине.

Просторни план посебне намене мултифункционалног еколошког коридора Тиса обухвата простор 12 локалних самоуправа у Потисју. Циљ овог документа је да се обезбеди очување и унапређење стања животне средине у 12 локалних самоуправа које „належу“ на реку Тису, и њихов усклађен и одржив развој, те да се побољша функција еколошког и привредног коридора.



Чланови Покрајинске скупштине донели су и Одлуку о заштити предела изузетних одлика „Караш-Нера. Реч је о пределу површине од 1.541 хектара, који се налази у у југоисточном Банату, у општини Бела Црква, и наслања се на границу Румуније. Заштићени предео обухвата реке Неру и Караш, као и подручје Малог песка, које се налази између тих двеју река.

„Ово подручје већ има светски значај. Укључено је у међународне еколошке мреже и вредновано је кроз Рамсарску конвенцију“, рекао је Пузовић и додао проглашење овог подручја за заштићени предео има значај на националном нивоу, јер се тиме се повећава површина под заштићеним подручјима у Србији. Он је додао да је један од предуслова пријема Србије у Европску унију да има најмање 12 одсто површина под заштитом природе, те да их Србија тренутно има шест одсто.

Образлажући предлоге још три покрајинске скупштинске одлуке које се односе на израду Просторног плана подручја посебне намене система за наводњавање Срема, Просторног плана подручја посебне намене система за водоснабдевање „Источни Срем“ и Просторног плана подручја посебне намене заштићених природних добара „Окањ бара“ и „Русанда“, покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине др Слободан Пузовић је поновио да је плански основ за израду и ових планова у Регионалном просторном плану АП Војводине.



„Овим одлукама и радом на њиховој реализацији опет доприносимо реализацији регионалног просторног плана на терену, у пракси, да не буде само мртво слово на папиру, већ нешто од чега зависи одрживи развој Војводине“ , рекао је др Пузовић и додао да ће то бити нова прилика за ЈП Завод за урбанизам Војводине и Покрајински завод за заштиту природе да покажу своје знање и умеће.

Покрајински секретар је нагласио да је састави део ове документације и израда стратешке процене утицаја ових планова на животну средину, чиме се активира механизам да буду потенцијал за развој локалних самоуправа, али да не угрожавају животну средину, односно да буду одрживи.

Израда просторног плана посебне намене система за наводњавање Срема је, према речима др Пузовића, грандиозан пројекат, којим се обезбеђује плански основ да се то што је замишљено – и реализује у пракси. Обухваћено је чак осам локалних самоуправа: Инђија, Ириг, Стара Пазова,Пећинци, Рума, Шид, територија града Сремска Митровица и Нештин и Визић из општине Бачка Паланка. Обухваћена је територија чија је површина 3.528 квадратних километара.

Други плански документ чија се израда предлаже, представљаће планску основу за изградњу и функционисање регионалног система за водоснабдевање источног Срема. Овај план је основ за трајно решавање здравом питком водом становнике у пет локалних самоуправа: Инђија, Ириг, Стара Пазова, Пећинци и Рума. Обухваћена је територија у површини од 1.937 квадратних километара.



На крају излагања, др Слободан Пузовић је образложио да се ради један плански документ за заштићена природна добра „Окањ бару“ и „Русанду“ (на територији две локалне самоуправе: Зрењанина и Новог Бечеја у површини од 436,18 квадратних километара) зато што се наслањају један на другог, налазе се у банатском делу Потисја и зато што су то карактеристични предели слатина и пашњака, са елементима изузетно вредних природних вредности, јединственим биодиверзитетом, као и изузетним обичајима, традицијом и културом локалног становништва. Према Пузовићевим речима, ову јединственост подручја у европским размерама, што је већ верификовано кроз међународни статус тих локалитета, треба да објединимо и да кроз просторни план трасирамо у будућности заштиту, унапређење где је могуће, и пре свега – одрживи развој локалних заједница.

„Оваква очувана подручја, са оваквим просторним плановима, имаће велику шансу у наредном периоду да дођу до претприступних фондова ЕУ“, рекао је Пузовић.

---

Повратак на претходну страницу