Урбанистички завод АП Војводине основала је Народна скупштина АП Војводине 1950. године као буџетску установу од покрајинског значаја, са задатком да у споразуму са надлежним органима власти и управе израђује урбанистичке планове градова и места у Војводини и да усклађује рад урбанизма и руризма са комуналном политиком на подручју АП Војводине. Урбанистички завод је фактички функционисао тако да му је седиште било у Суботици, а имало је одељење у Новом Саду. Извршно веће је 27. маја 1954, године донело решење којим је Урбанистички завод АП Војводине прогласило за установу са самосталним финансирањем. Крајем те године Раднички савет Пројектног предузећа у Суботици је на заједничкој седници са колективом Урбанистичког завода АП Војводине донео одлуку да Пројектно предузеће у Суботици преузме запослене и имовину Урбанистичког завода АП Војводине након његове ликвидације од стране ИВ АПВ.
Решењем Извшног већа народне скупштине АП Војводине од 16.12.1959. године је основало Завод за урбанизам и комунално-стамбена питања АП Војводине, као установу са самосталним финансирањем, организовану на начелима друштвеног управљања, ради развијања и унапређивања урбанистичке и стамбено-комуналне делатности и праћења и проучавања проблема и појава из ових области, а за потребе комуна и покрајинских органа и привредних организација које се баве овим питањима. У складу са решењем Извршног већа о самосталним установама које се финансирају по принципу дохотка, Завод се од јануара 1964, године не финансира више по буџетским принципима, већ по принципима дохотка. Започиње интензивнији рад Завода на изради урбанистичке и просторно-планске документације за насеља и општине у Војводини. Завод даје понуде и закључује уговоре са општинама о изради урбанистичких планова.
У току 1970. године Скупштина Војводине је донела Закон о установама које су основали покрајински органи, по ком је Завод једна од пет установа у Војводини која обавља делатност од посебног друштвеног интереса. Надзор над законитошћу рада Завода и даље врши Покрајински секретаријат за урбанизам и комуналне послове.
Изменама Статута Завода децембра 1979, године Завод мења име у Завод за урбанизам Војводине. У 1984, години Завод постаје самоуправна организација удруженог рада, а изменама Статута у децембру 1989, године постаје друштвено предузеће, које послује у складу са законом о предузећима, односно обавља привредну делатност ради стицања дохотка, односно добити вршењем услуга на тржишту и сноси ризик за своје пословање.

Након доношења Устава Републике Србије из 1990, године и Статута АП Војводине из 1991, године, извршене су измене Статута Завода према којима нема више у Радничком савету представника шире друштвене заједнице које именује Извршно веће, директор се бира на основу јавног огласа, без претходне сагласности Извршног већа Војводине.
Активност завода као друштвеног предузећа (1990-2002.) била је посебно усмерена на израду урбанистичке документације за општине, велике инфраструктурне системе и остале кориснике простора у складу са Законом о планирању и урећењу простора и насеља. У овом периоду Завод као друштвено предузеће остварује приходе на тржишту, тако да пролази прво период врло тешких година са потешкоћама у обезбеђивању послова и остваривању прихода, након којих долази постепено до стабилизације у пословању, да би посебно после 1995. године наступио период освајања тржишта, односно сарадња на изради урбанистичких планова са све већим бројем општина у Војводини, повећања обима пословања и остваривања прихода.
Због неопходности да се прате и проучавају промене на простору Војводине, да се прати спровођење Просторног плана Републике Србије у Покрајини, а у складу са новим уставним надлежностима АП Војводине у области урбанизма, планирања и уређивања простора, указала се потреба да се оснује јавно предузеће чији ће оснивач бити поново АП Војводина , те се постојећи Завод за урбанизам Војводине као друштвено предузеће средином 2002. године трансформише у Јавно предузеће "Завод за урбанизам Војводине", како и данас послује.

1. прати и проучава појаве и промене у простору на територији Покрајине за потребе Покрајине, њених органа и организација,
Ставом 2. члана 7. Одлуке, регулисано је да су послови од општег интереса ради којих је Завод основан: